ПОЧЕТНА
О КОТРАЖИ
О ШКОЛИ
ПОПИСИ
РОДОСЛОВИ
ОКОЛНА МЕСТА
РАЗНО
КОНТАКТ

Share  

Корићани

 

Миленковићи Петровдан
Миленковића има у Грошници, Крагујевцу и Корићанима. Најстарији предак Миленковића за кога се зна био је Ћиро (око 1758). Овамо се доселио око 1780. године. Од мушке деце Ћиро је имао Миленка (1792) и Саву, који се негде води и под именом Слава. Оба се воде под презименом Ћировић, које је настало од очевог имена Ћиро. У тефтеру пореских глава за 1839. годину Миленко се води под презименом Топаловић. То презиме је настало од речи ''топал'', што на турском језику значи човек са краћом ногом (хром човек). Сигурно је Ћиро, или неко од његових предака, имао ту ману, па је тако прво настао надимак Топал, од којег је временом настало презиме Топаловић. Миленко се два пута женио. Из првог брака имао је Саву (1820), а из другог брака Трифуна (1844), Уроша (1848) и Ђорђа (1849). Презивају се Ћировић или Миленковић, по Миленку. Од Саве, Трифуна и Ђорђа нема потомства. Урош је имао Миленка (1879) и Миливоја (1881). Оба се воде под презименом Миленковић, које се пренело и на њихово потомство. Други Ћиров син Сава имао је од мушке деце само Радока, кога су звали Раде (1825). Он се презива Ћировић и Миленковић. Раде није узео презиме по очевом имену, како је тада било уобичајенно, већ је за презиме узео Миленковић, настало по стричевом имену. Раде је од мушке деце имао Лазара (1855), Радојицу (1868) и Ђурђа (1872). Користили су презиме Миленковић, а у неким приликама и Радовић, од очевог хипокористика Раде. Радов син Лазар имао је Вучића (1888) и Живојина (1898). Оба се воде под презименом Миленковић, с'тим што се Вучић понекад исказивао под презименом Радовић. Под тим презименом венчао се 1909. године, али се касније званично води под презименом Миленковић. Нису имали мушких потомака. Данашње Радово порекло остало је само од његовог сина Радојице. Радојица је имао Драгомира (1893), Рада (1901) и Трифуна (1907). Они су усвојили за стално презиме Миленковић, под којим се воде и данашњи њихови потомци. Најмлађи Радов син Ђорђе имао је само једног сина Милоша. Обојица су умрли на Крфу 1916. године као српски војници. На крају да додам, славу коју славе Миленковићи је Петровдан.

 

Хвала Слађани Миленковић за причу о овој фамилији

 

наставиће се...

 

Новаковићи из Бреснице