ПОЧЕТНА
О КОТРАЖИ
О ШКОЛИ
ПОПИСИ
РОДОСЛОВИ
ОКОЛНА МЕСТА
РАЗНО
КОНТАКТ

Share  

Крагујевац

Перовићи*
* - напомена аутора сајта - по одобрењу Јевђе А. Јевђевића, објављујем његов рад „Перовићи у Крагујевцу” објављен у „Шумадијским аналима” бр. 2 издање Историјског архива Шумадије у Крагујевцу.

 

Јевђа А. Јевђевић
Крагујевац

Перовићи у Крагујевцу

Прилог насељавању Крагујевца у XX веку


Апстракт: У раду се говори о досељавању породице Перовић (племе Цуце, Црна Гора) у Kрагујевац, њиховом пореклу и потомцима до данашњих дана.


Кључне речи: досељавање, породица, Крагујевац.


Проглашењем Крагујевца за престоницу 1818. године, долази до великог насељавања становништва у Крагујевац, како из унутрашњости, тако и из Аустрије одакле се махом регрутовао чиновнички кадар. Међутим, највећи прилив становништва десио се тек пресељењем војне индустрије у Крагујевац, половином XIX века. У Крагујевац су почели да пристижу мајстори свих заната и квалификација и различитих националних припадности. Поред стручног кадра било је потребно запослити и помоћни персонал, али се јавила потреба и за већим бројем продавница, трговина, кафана и др.
Једна од породица досељених у том, да кажемо, другом таласу досељавања је породица Перовић, чији се крагујевачки родоначелник Томица-Томо досељава око 1860. године. Иначе, први помен црногорског братства Перовића у Крагујевцу везан је за боравак Стевана Перовића Цуце у нашем граду. Стеван је био Његошев сестрић, син Марије и Андрије сердара. У Крагујевцу је боравио привучен војним позивом, јер је желео да се усавршава у војним вештинама и тај се боравак може датирати у 1851. годину. Касније је постављен за сенатора и заповедника црногорске војске, али је убрзо дошао у сукоб са књазом Данилом, отишао у емиграцију, прво у Аустрију, где је уживао заштиту цара Франца Јозефа, а касније у Цариград, где је по књажевом налогу убијен у атентату 11. јуна 1857. Сујетном књазу Данилу није било довољно што је уклонио највећег супарника и (по некима) претендента на престо, већ је послао перјанике у Цуце да пазе да случајно ко не пусти сузу за њим. Настао је прогон Перовића који су оптуживани за све и свашта. Породица, која је увек била међу најпоштованијим црногорским братствима (из које је чувени Батрић Перовић, због чијег је убиства почела истрага потурица)3, стављена је ван закона. Многи су побијени без суђења, а Томо је успео да пређе у Кнежевину Србију и да у Крагујевцу заснује породицу.
Предање о пореклу старих Перовића забележио је етнолог Јован Ердељановић. Он каже да су из Чарађа у Херцеговини дошла четири брата у Цуце у село Ржани до, на место Граб, где су сазидали црквицу. Та су се браћа звала: Бајко, Бјелан, Неноје и Чејо, и били су од порода Павла Орловића, познатог јунака из битке на Косову (1389). Бајко оде даље у Цуце и од њега су Бајковићи: Кривокапићи (Вуковићи, Николићи /Муратовићи и Бјелановићи/, Лакићевићи) и Преобрежани. Преобрежани се даље деле на: Перовиће (Кнежевиће, Живковиће, Косовиће и Турчиновиће) и Мијајловиће (Ђуровиће и Банићевиће /Шакиће). Бјелан се преселио у Решњу, садашње Бјелице, и од њега су садашња бјеличка братства Милићи, Абрамовићи и др. Неноје дође у Бајице, и од њега су Мартиновићи и Вуксановићи. Четврти брат Чејо, се вратио у Гацко и примио ислам и од њега су Ченгићи. Потомци прва три брата славе Светог Јована (зимског), а Томо је по доласку у Крагујевац примио нову славу − Свету Петку, вероватно да би заварао траг и склонио се од владарске куће Петровића.
Перовићи у племену Цуце у Црној Гори, потичу од кнеза Бајка и његовог сина Вучића који је имао сина Пера, кнеза по коме сви Перовићи носе презиме. Тај кнез, Перо Вучићев, се у млетачким документима помиње као "Pietro Vuchichev Conte del villa di Zagliuti" и он се може сматрати родоначелником обог српског братства.
Томо Перовић je у Крагујевац дошао као већ формиран човек, обзиром да је из Црне Горе, где је научен да се бори и да рукује оружјем. Запослио се као општински пандур, а касније је радио као пандур при "војеној фабрики". Био је интересантна појава у црногорској живописној ношњи и са два пиштоља за појасом.
Што се његовог брачног стања тиче, не знамо да ли је био жењен пре доласка у Крагујевац, као ни да ли се Иваном (која је умрла 1871,7 у својој четрдесетој години) оженио пре или после досељавања. Из брака са Иваном, Томо је имао петоро деце: Данила (р.1. септембра 1863), Велимира (р. 26.јануара 1865), Михаила (р.31. октобра 1866), Даринку (р. 3. марта 1869) и Милана (р. 7. октобра 1871).8 Оставши удовац са ситном децом, исте године се жени Милосавом (Милевом), женом покојног Симеона Ивановића Зекавице, која је у претходном браку имала седморо деце, и то: Константина, Петра, Михаила, Живоина, Живку, Драгутина и Екатарину.
Милосава (ћерка Ћире Ђорђевића, рођена 1835) у браку с Томом је имала од деце: Марицу (р. 27. јуна 1873), Љубицу (р. 27. јуна 1873, умрла 20. јула 1875), Војислава (р. 1880, умро 3. марта 1880), Марију (умрлу 12. фебруара 1875), Милицу (умрлу 20. јула 1879) и Данила (р. 13. априла 1878, умро 28. априла 1966). Томо се венчао са Милосавом 13. фебруара 1872. године у Старој крагујевачкој цркви. Чин венчања је обавио Прота Јован Јовановић, касније Владика Јероним, а кум је био Александар Борисављевић, ђак (касније министар, државни саветник, дипломата).
Перовићима је кумовао и Антоније (син Сретена Борисављевића казнечеја), Ђорђе Ђурић механџија и Чедомир Јовановић.
Велимир се венчао 30. јануара 1883. са Маријом ( р.1866. у Никшићу, Црна Гора), ћерком Станка Поповића (чувара државне барутане) и Јелене.
Даринка се венчала 27. јула 1886 са Милутином Филиповићем (р.1853. у Крушевцу), синoм Филипа и Петкане Милошевић. Имају потомство.
Данило, грађевински предузимач, у први брак је ступио 29. октобра 1900 године, са Маријом (р. 1884. у Рујишту, Стара Србија), ћерком Милоша Пантића и Миље12. Марија је умрла после три године брака, после ког је остало троје деце која су умрла млада: Мирко 1902, Босиљка 1905. и Радмила 1914. Други пут се венчао 16. јануара 1905. са Персидом (р.14. јануара 1885. у Крагујевцу, умрла 7. новембра 1956), ћерком Рада Т. Маринковића и Кате13. У том браку је рођено четворо деце: Душан, Драгољуб, Десанка и Даница.
Душан је био ожењен Катицом и имали су ћерку Миленију − Цицу.
Драгољуб (р. 12. октобра 1909. умро 17. августа 1981) је био ожењен Александром (р. 25. јануара 1919), у месту Kosise у тадашњој Чехословачкој, ћерком Саве Крстића, капетана и Вере. Од њих је потомство: Данило (р. 3. фебруара 1942. у Београду, живи у Београду), Ђорђе (р. 12. марта 1946. у Београду, умро 5. децембра 2003. у Београду), Снежана (р. 5. марта 1948. у Београду, живи у Београду) и Сава (р. 12. јуна 1951, умро 29. маја 1970). Десанка (р. 28. јануара 1908., умрла 29. марта 1977) венчала се 18. фебруара/3. марта 1929. са Миланом К. Милошевићем, трговцем из Крагујевца. Од њихове деце и њихових потомака имамо две породице у Крагујевцу (Милошевић и Јевђевић) и две породице у Београду (Милошевић - Видосављевић и Рајић).
Даница (р. 1913, умрла 15. октобра 1971) је била венчана са Властимиром Илићем, дипл. економистом. Oд њих сад има једна породица у Београду.

Резиме

Родоначелник Перовића у Крагујевцу, Томо Перовић, досељава се око 1860. из Цуца у Црној Гори. У Крагујевцу узимају славу Св. Петка. Потомака ове породице има у Београду, по мушкој линији и у Крагујевцу, по женској.