ПОЧЕТНА
О КОТРАЖИ
О ШКОЛИ
ПОПИСИ
РОДОСЛОВИ
ОКОЛНА МЕСТА
РАЗНО
КОНТАКТ

Share  

ИЛИЈА ПРОКИЋ И МАТИЈА МИЛОВАНОВИЋ ИЗ ШАТОРЊЕ -
КАТАНСКА БУНА

     Чудна судбина задесила је Илију Прокића (1808 - ?) из Шаторње, учесника Катанске буне (која се одиграла 4.Септембра 1844. године под вођством Стојана Јовановића Цукића).
     Илија је био барјактар Стојанов а његов брат од стрица Матија Миловановић (1810 - 1844.) официр и десна рука Стојанова. За Илију је остало записано да је био "млад човек у пуној мушкој снази, у лицу пун, румен, висок и стасом добро развијен, прави прототип јунака".
     На путу из Лознице ка Ваљеву на Плавњу Стојана спопадне дремеж,па изда заповест да сва војска од око хиљаду људи ту ноћи. Илија је молио да се ту не ноћива, већ да се крене даље, али Стојан остаде при своме.
     Потера коју је водио прота Матеја Ненадовић их је у сну изненадила плотуном, па се Стојанова војска делимично разбежа, а он се са осталима упусти у бој. Када су Стојана два куршума погодила у груди они који су могли побегоше а остале зароби Ненадовићева војска.
     Илија беше од оних срећника који су побегли а да их потера није стигла.Тако дође до ваљевског гробља где се седам дана крио у неким врљикама и дрењинама хранио. Најзад га глад натера да оде код пријатеља механџије и повери му се. Пријатељ га проказа и Илија под јаком стражом и гвожђем окован би спроведен у Шабац Вучићу.
     У Шапцу је на брзину изграђен прави мали град за потребе преког суда коме је Вучић по специјалном овлашћењу председавао.Тако су се у једном обору поново нашла браћа Илија и Матија.Први је на испит Вучићу Илија изведен.
     -Е Прокићу, сад кажи шта си ти хтео учинити кад си са Стојаном у Србију прешао.
     -Ја сам војводо пао твојих шака, сад можеш учинити са мном шта хоћеш, ал ћу ти опет праву истину казати шта сам хтео.
     -Говори.
     -Хтео сам народу да повратим одузету слободу и његова законита кнеза, а да казним све оне који су то учинили и њега протерали.
     -Е добро кад си то хтео а оно нек ти преки суд суди.
     Треба напоменути да је до испита Илија био окован испред обора за пример као коловођа. После храброг држања на испиту није више ни везиван био, а Вучић му је из свог шатора слао храну.
     И Матија признаде кривицу, па их преки суд осуди на смрт. Вучић нареди да се у Шаторњи направе два точка за које ће браћа бити везана и стрељана.
     У том стиже заповест кнеза Алаксандра Карађорђевића да се Илија на слободу пусти.
     Матија је стрељан а точак за који је био везан остао је шест месеци да стоји као опомена. Сахрањен је у Шаторњи повише школе на месту Шумица.
     Илија је помилован као син чувеног Проке без чије храбрости и јунаштва би II српски устанак пропао у самом почетку. Умро је после 1886. године уживајући до смрти пензију и новчану помоћ из приватне касе краља Милана Обреновића.

О Проки из Шаторње и његовим заслугама ускоро