ПОЧЕТНА
О КОТРАЖИ
О ШКОЛИ
ПОПИСИ
РОДОСЛОВИ
ОКОЛНА МЕСТА
РАЗНО
КОНТАКТ

Share  

Страгари

Рајићи 15 кућа св.Ђурђиц
Стара породица. Њихов предак Атанаско Рајић помиње се као сведок у једној тапији из 1798. године (Финансије I стр.784). Рајићи не знају порекло, али има Рајића у Гледићу и они веле да се њихов чукундеда доселио из Пипера у Велење (Новопазарски Санџак) па одатле они дошли у Гледић а ови Рајићи у Страгаре. Само не славе исту славу; Рајићи у Гледићу славе св.Аранђела. По подацима које је дао г. Ускоковић, има Рајића у Бањици (трнавски, чачански) где су дошли из Гуче (драгачевски) у почетку 18. века. И у Гучи има Рајића а ту су дошли из Косатице код Нове Вароши. Ови славе св.Ђурђиц и они причају да су од њих одсељени Рајићи у Страгарима. Међутим наши Рајићи ништа не знају о овим својим рођацима. Имају рођаке у Пласковцу (1922. г. 3 куће -доселио се дед из Страгара од Рајића, дошао жени у кућу).

Напомена аутора сајта

О Рајићима

Рајићи су једна од најстаријих страгарских фамилија. Зна се да је било чак неколико задружних кућа Рајића, као и да се Танасков отац оделио од браће и одселио на други крај села.
Свакако је Атанасије - Танаско Рајић, Карађорђев барјактар и тобџија, најпознатији изданик те фамилије. Рођен је 1754. године у Страгарима, а погинуо на Љубићу 6. Јуна 1815. године.
Када је Карађорђе пред I Устанак сакупљао добровољце тражио је пре свега учеснике прошлих аустро - турских ратова и Кочине Крајине који су из тих бојева имали оружје, а такав је био Танасков отац. Тек у Страгарима је чуо да је Танасков отац умро, па је понудио Танаску да се прикључи устаницима. Танаско је у то време водио бригу о мајци, млађој браћи и сестрама, а и сам је имао већ доста деце. Како је, кажу историјски извори, та година била родна, породица је била обезбеђена па се Танаско прикључи Карађорђу.

Танаско Рајић - битка на Љубићу

Родослов Рајића
(родослов је у изради, биће ускоро допуњен)



Српски песник Велимир Рајић



Цицићи 17 к св.Јевстатије
Стара породица. Њихов чукундеда Казар Циција помиње се у једној тапији издатој 1798. године (Финансије I стр.784). Мисле да су и они старином од Сјенице.

Марковићи 3 к
Род су са Цицићима. Њихови стари пребегли са Карађорђем у Срем, па су били са њим и у Русији.

Вересићи 10 к св.Ђурђиц
Доселили се њихови стари од Сјенице у исто време кад и Рајићи. Из њихове фамилије је владика Мојсије.

Вуковићи (Раловићи) 7 к Митровдан
Доселио се прадед аџи Максим из Бирча (Босна).

Савовићи 4 к св.Никола
Доселили се 1875. године из Паштровића где имају фамилију.


Косовчевићи 4 к св.Петка
Доселила се три брата:један остао у Закути (Којићи) други у Вучковици (Ђумићи) а трећи дошао у Страгаре. Пореклом су из Колашина а дошли су пре 150 година.



Станковићи 3 к св.Трифун
Дошли пре 80 година из Босне.

Калановићи (Стефановићи)* 20 к св.Никола
Не знају тачно од куда су им стари досељени, мисле да су из Босне. Њихов деда био качар и радио по Гружи. Имају родбине у близини Новог Сада и у околини Крушевца.
 **- напомена аутора сајта - Прво презиме које је познато је Недељковић. Живели су у Страгарима, мада су неки повремено па чак и по десетак година били у Блазнави. За неке Калановиће није могуће утврдити сродство са прецима, па су они приказани посебно (Калановићи 2).



Калановићи из Страгара 2

Ђурићи 3 к св.Ђурђиц
Старином су од Сјенице. Из ове породице је Јанићије Ђурић секретар Карађорђев. Јанићије је користио презиме Димитријевић - види Историја српског устанка Лазар Арсенијевић Баталака књ. 1 стр. 591.

Сарићи (Прокићи) 15 к св.Јован
Најстарији људи из ове породице не знају порекло. Знају да су им стари 1813. године бежали преко.

Јовичићи (Перишићи) 3 к св.Никола
Чукун деда се доселио пре 120 - 150 година од Сјенице. Имају фамилију у Брњици (гружански) и тамо се зову Јовановићи (Ђуровци).
 **- напомена аутора сајта - Досељени су после 1808., највероватније из Штавља.



Глишићи (Ивићи) 4 к св.Илија
Непознато порекло.


Ускоковић 1 к св.Никола
Доселио се из Високе (ариљски).

Николићи 2 к св.Никола
Доселио се пре 30 година из Врбице.

Ђузаковићи (Исајловићи) 3 к св.Јован
Њихов прадед дошао од Сјенице.
 **- напомена аутора сајта - Данас је ово фамилија Стевановић. Не може се са сигурношћу тврдити, али је велика вероватноћа да је родоначелник Исаиловића (Н Н) Сима Саило Поповић, житељ страгарски. Од давнина им кумују Калановићи.


Ђурићи 6 к Митровдан
Доселио се прадед Ђуро од Сјенице и ратовао уз хајдук Вељка.

Хаџићи 2 к св.Аранђел
Мати их довела из Божурње.

Јолдићи 4 к Митровдан
Доселио се прадед од Сјенице у Карађорђево време.

Матићи (Московљевићи) 4 к св.Аранђел
Стара породица, бежали у русију. Зову их Русима.


Арсенијевићи (Симићи,Живковићи) 14 к св.Трифун.
Старином од Сјенице, бежали у Срем.

Гужвићи 5 к св.Никола
Њихов прадед Павле Гужва дошао из истих крајева кад и Рајићи и Цицићи. Павле Гужва се помиње у тапији из 1798 г. (Финансије II стр.784.)


Петковићи 2 к св.Ђурђиц
Доселио се деда из Шаторње од Савића.
 **- напомена аутора сајта - Од давнина им кумују Ђурићи из Страгара



Жикићи (Брадоњићи) 8 к Митровдан
Непознато порекло.
 **- напомена аутора сајта - Жикићи и Брадоњићи потичу од Ђорђа Грковића Марковића - Брадоње. Обзиром да је Ђорђе Марковић користио презиме Грковић, можемо да наслутимо порекло фамилије. Кумови од давнина су им Лазићи из Сврачковца.


Ашићи 5 к св.Алимпије
Старином од Сјенице. За време пропасти бежали преко.

Метовије (Шекићи, Јоловићи) 6 к св. Јован
Стари се доселили из Колашина. Карађорђе их много гонио што нису хтели да ратују. Остало било само једно дете и од њега је ова породица.

Лукићи (Ђошићи, Матијашевићи) 11 к св. Ђурђиц
Стара породица. Досељени много пре устанка од Сјенице.

Тодоровићи (Богојевићи, Јевтићи, Марковићи, Миловановићи) 11 к св. Никола
Доселио се чукун деда из села Вранеша (пријепољски). Тодоров син Марко био буљубаша код Карађорђа.

Васиљевић 1 к св.Лазар
Дошао жени у кућу из Трнаве.

Лазићи 5 к св.Ђурђиц
Доселили се пре устанка од Сјенице.

Максимовићи 2 к св. Јован
Доселили се пре 80 година из Белосаваца (од фамилије Козодера који су данас велика фамилија у Белосавцима: Мијовићи, Вуловићи, Глишићи, Вуличевићи, Славковићи, Михајловићи, Ђерковићи, Радосављевићи, Јовановићи, Костићи, Алексићи, Миленковићи, Матићи, Васићи, Филиповићи, Сокићи, Ратковићи, Живановићи, Илићи, Дукићи, - 71 кућа у Белосавцима 1922 године.). Доселио их Карађорђе ---- г. из Корита (између Пештера и Бихора).

Јовановићи 3 к св.Ђурђиц
Доселили се од Сјенице.

Јовановић 1 к
Доселио се из Крагујевца као занатлија. Пореклом је из Лаушева код Пећи.

Бојићи (Осаћани) 6 к св.Ђорђе
Као мајстори дошли пре 100 година из Осата (у Босни).

Топаловићи 2 к св.Стеван
Пре 40 година дошли из Ратара.

Поповић 1 к св.Никола
Дошао отац пре 50 година из Битоља.

Динић 1 к св.Никола
Дошао пре 40 година из Допеша.
 **- напомена аутора сајта - доселио се Никола Динић рођен 1862. године, механџија.

Ратковић 1 к св. Аранђел
Из Клисуре (Трнски) дошао пре 25 г.