ПОЧЕТНА
О КОТРАЖИ
О ШКОЛИ
ПОПИСИ
РОДОСЛОВИ
ОКОЛНА МЕСТА
РАЗНО
КОНТАКТ

Share  

Влакча

Новаковићи (Марковићи и Јанковићи)

Тадићи
Ова фамилија није поменута у едицији Насеља и порекло становништва. Родоначелник је Тадија Миливојевић 1792-3.5.1845. Умро је као Тадија Стојшић, па по презимену можемо да наслутимо да је порекло ове фамилије из јужних крајева. Тадији и његовом сину Јовану кумовао је Ћира Недељковић родоначелник данашње фамилије Ћирић - Недељковић. Мада је било повремене промене кумства, у каснијем периоду унуци Тадије су задржали старо кумство.
Остао је забележен спор Тадије и Јована који је чак до кнеза Милоша дошао, а збио се овако:
На покладе 1821. године Тадија закоље ћурку мислећи да је његова. Када је схватио да је ћурка Јованова, па како би се намирили, понуди му своју ћурку, но Јован не хтеде, већ тражи три гроша, што му Тадија и исплати. За то чуше пандури који о томе известише Милутина Савића кнеза Јасеничког, који нареди да Јован врати три гроша, а да му Тадија купи другу ћурку. Незадовољан Јован оде код Милутина Савића и питаше: а где су од ћурке пилићи ? Изнервиран, Милутин удари два пута Јована. Због овога се Јован жалио кнезу Милошу.

Јешићи Митровдан
Ни ова фамилија није обрађена у горе поменутој едицији. Родослов је у изради.

Ђаковићи - Андрићи (Мијаиловићи и Миловановићи)

Лукићи св. Лука


Марковићи (Миловановићи, Ђорђевићи, Радојковићи) 12 кућа св.Јован
Доселио се прадед Нешко са синовима од којих је један отишао у Лесковац (Посавско-подунавски). Нешко се доселио од Сјенице-Студенице. Данашњи људи су пето колено.

Павловићи (Ђурђевићи) 10 к св.Никола
Стари су дошли од Језера (Дробњак). За време Карађорђа били овде. Бежали у Срем.
     ** - напомена аутора сајта - близак су род са Драгутиновићима (Петровићима). Прво познато презиме им је било Минић - Драгутиновић, па је родослов тако и назван.


Вучковићи 6 к св.Аћим и Ана
За време Карађорђа досељени од Сјенице.Од ових су Милутиновићи у Колетини**. Имају фамилију у Гривцу (Гружа), зову се Ракитовићи.
     ** - напомена аутра сајта - Милутиновићи из Колетине воде порекло од Илије Николића 1768 - ? то јест његовог сина Милутина Илића 1808 - 1853., тако да је сигурно да Милутиновићи (Миџовићи) из Колетине не воде порекло од Радована, претка Вучковића. Сигурно јесу у сродству, али не онаквом како је горе написано, директном, већ у бочном.

 



Никетићи (Гајићи) 15 к св.Никола
Стара породица. За време турака били у рудничком збегу. Не знају порекло.


Драгутиновићи (Петровићи) 4 к св Никола
Мисле да су одломак од Павловића (Ђурђевића).
     ** - напомена аутора сајта -погледај Павловићи (Ђурђевићи).

Борићи (Раденковићи, Томићи, Петровићи, Јовановићи, Костићи, Алексијевићи, Симићи) 53 к св.Врачеви
Доселио се прадед Радоје Грудоња са три сина: Јованом, Бором и Раденком од Студенице-Сјенице. Један од браће отишао у Божурњу од кога су Бранковићи.
     ** - напомена аутра сајта - Погрешно је ова фамилија названа Борићи. Борићи су само део велике фамилије чији је родоначелник Радоје. Синови Радоја - Раденко, Борисав и Јован су носили презиме Радојевић. Поштујући правило да се фамилија зове по првом познатом претку, ову фамилију ћемо звати Радојевићи.
Свима је кумовао Сима Марић (1792 - 1846.) из Влакче, касније његови синови Недељко и Лазар Симић а данас њихови потомци.
Делимичан родослов односно генезу настанка седам презимена ове фамилије можете погледати овде:

Цео родослов можете погледати овде:


Недељковићи (Петровићи) 10 к св.Врачеви
Род су са Борићима.

Обрадовићи (Јеремићи) 14 к св.Никола
Зову их Катранџијама. Досељени од Сјенице.

Стефановићи 2 к св.Никола
Род са Никетићима (Гајићима).
     ** - напомена аутора сајта -погледај Никетиће.

Ћирићи 2 к св.Мрата
Пре устанка дошли Радмило и Лаза од Сјенице. Род са Матејићима у Јагњилу.

Ћирићи PDF  у изради

Карићи 4 к св.Никола
Доселио се старац Кара из Пласковца и доцније довео у кућу неке бугаре.
     ** - напомена аутра сајта - у Влакчу се доселио Павле Марјановић - Драгутиновић звани Кара рођен 1778.године.



Коларовићи (Вучковићи) 3 к св.Никола
Пре 70 година дошли бугари Ђорђе и Милан као мајстори из источних крајева.
     ** - напомена аутра сајта - Овој фамилији припадају и Ђорђевићи. Предање је само делимично тачно. У Влакчу се пре 1823. доселио Лазар са синовима Вучком и Ђорђем.



Аџићи (Ташићи, Милановићи, Илићи, Филиповићи, Живановићи, Јовановићи, Пантићи, Микићи) 30 к св.Илија
Њихова предак аџија Мојсило дошао са браћом. Најстарији људи из ове породице не знају порекло.


Крсмановићи 3 к св.Јован
Род са Јоксимовићима.

Миловановићи (Ћирковићи,Симићи) 9 к св.Аранђел
Старија породица која је била у селу пре устанка.

Недељковићи 2 к св.Аранђел
Бугари који су се скорије доселили.

Аврамовићи 6 к св.Ђорђе
Непознато порекло.

Панићи 4 к св.Петка
Зову их Власима.


Јоксимовићи 5 к св.Јован
Доселио им се деда од Сјенице (дошао пре Борића).Имају фамилију у Добрачи (Лепенички) али не знају како се зову.
     ** - напомена аутра сајта - погледај Крсмановиће.

Костићи 2 к св.Лазар
Пре 60 година као мајстори дошли из Осата (у Босни).
     ** - напомена аутра сајта - у Влакчу се између 1839 и 1850. доселио Коста Теодоровић Осаћанин рођен 1805. године. Умро је 28.1.1865.